Еко село Коштунићи

rudnik-takovo-savinac
ВОДИЧ КРОЗ ТАКОВО

1. Зграда Музеја у Такову у којој је смештена стална поставка “Други српски устанак и српска револуција 1804-1839″ је некадашња школа коју је краљ Милан Обреновић на Цвети 1883., године обећао народу овог краја. Она је задужбина његовог сина Александра; саграђена је 1891. Почетком 80-их година XX века школа страда у пожару, а од 1994. године у реновираној згради смештена је музејска поставка. Сама зграда има посебан историјски значај и полазна је тачка приче о Другом српском устанку.

2. Поставка “Други српски устанак и српска револуција 1804-1839″, посетиоцима хронолошки представља тематске целине нововековне Србије од избијања Првог српског устанка (1804) до краја прве Милошеве владавине (1839), односно, периода који се у историографији назива Српска револуција. Поставка обилује експонатима од великог значаја за српску историју. Издвајају се: уметничке слике, репродукције, документа, копије докумената, као и велики број оригиналних предмета (наоружање и војна опрема устаника, предмети за свакодневну употребу, знамење…).

Од посебног значаја је део поставке где се чувају остаци најзнаменитијег храста у Србији. Овај храст био је сведок коначних договора о избијању Другог српског устанка, на Цвети 1815. године. Таковски грм, симбол слободе, народна традиција везала је за судбину династије Обреновића. Највећа грана храста одломила се 1860. године, најављујући тиме смрт кнеза Милоша; мања 1868., када је убијен кнез Михаило, а 1902. олуја је из корена ишчупала храст и тиме најавила слом династије Обреновића (1903). Највећи значај са аспекта историје уметности од изложених експоната има ремек-дело српског академског реализма, слика Паје Јовановића Таковски устанак, из 1898. године. Ова слика, димензија 256 х 160 цм представљала је краљевину Србију на Светској изложби у Паризу 1900. године.

3. Црква брвнара у Такову, посвећена св. Ђорђу, саграђена је 1795., на месту старије грађевине из 1724. Једна је од најстаријих грађевина црквене архитектуре овог типа у Србији. Црква је грађевински подвиг; изграђена је од дрвета. Има правоугаону основу са полукружном апсидом. Темељи су јој од тесаног камена, кров је стрм, двоводан, покривен храстовим дашчицама-клисом. Очуван је иконостас, чије је делове даривао господар Јован Обреновић, брат кнеза Милоша. Брвнара има посебан историјски значај. Везана је за породицу Обреновић и вековну борбу против Турака. После слома Првог српског устанка Милош Обреновић се предао Турцима баш испред таковске брвнаре, и одмах после тога почео да прави планове за подизање Другог српског устанка. На Цвети, 1815., после богослужења у цркви, Милош је објавио народу да се креће у нови бој против Турака.

4. Знаменито место “Таковски грм” културно је добро од изузетног значаја. Налази се у долини реке Дичине, 10 км од Горњег Милановца. На Цвети 1815. године под највећим храстом донета је одлука о подизању Другог устанка. Храст лужњак се у народу назива и грм, па одатле потиче назив “Таковски грм”, који је постао један од симбола сећања на догађаје везане за коначно ослобађање од Турака и стварање српске државе.

5. Споменик под Таковским грмом подигнут је 1887. у знак сећања на кнеза Милоша Обреновића. По скици инжењера Јозефа Манока, вајар Михаило Чебинац из Краљева израдио је четворострани обелиск од црвеног полираног мермера, постављен на шестоугаоно подножје и ограђен са шест стубова повезаних ланцима. На споменику се налазе чувени стихови Љубомира Ненадовића: “Овај грм ће време да осуши и камени стуб ће да поруши, а Србија вечито стајаће и Милоша име спомињаће.”

Недалеко од овог споменика налази се и храст који је кнез Михаило, приликом посете Такову 1867. године, освештао за “наследника”. Истовремено, откупио је околни простор, који се од тада назива “кнежеве ливаде”.

Храст наследник листао је до 1992. године; сада као природна скулпутра краси знаменито место. У близини се налазе два стогодишња храста и неколико млађих стабала.

6. Композиција Таковски устанак – Западно од споменика Милошу Обреновићу, на благој падини, налази се новије спомен-обележје, дело Петра Убавкића, “Таковски устанак”. Спомен-скупина је рад једног од првих вајара обновљене Србије. Монументална фигурална композиција, којом су представљени Милош Обреновић и Мелентије Павловић, урађена је поводом Светске изложбе у Паризу 1900. године, али ће у Таково стићи тек 1990. приликом прославе 175. година од подизања Другог српског устанка.

7. Црква Св. Саве на Савинцу прва је Милошева задужбина у ослобођеној Србији. Саграђена је 1819. године, озидана је тесаним каменом без обиља декоративних елемената. Занимљивом обрадом истичу се једино камени оквири прозора и довратника. Ради постизања акустичности познати неимар тога доба Милутин Гођевац уградио је у зидове велике земљане лонце. Престоне иконе цркви је поклонио кнез Милош 1822. године. После обнове (1860) и доградње (1905) постаје гробна црква породице Вукомановић, из које је потицала кнегиња Љубица. У цркви је сахрањен велики број чланова породица Обреновић и Вукомановић (Обрен Мартиновић – отац војводе Милана, петоро деце Јована Обреновића, браћа кнегиње Љубице…). Јуна 1905. године из Београда су пренете кости Мине Вукомановић Караџић, њеног мужа Алексе и сина Јанка.

8. “Српска кућа у првој половини XIX века” је стална поставка смештена у конаку кнеза Милоша у Горњој Црнући. Горња Црнућа се може сматрати првом престоницом Србије кнеза Милоша. У типичној брвнари “осаћанки” кнежева породица боравила је од 1814. до 1818. године, када нова престоница постаје Крагујевац. Стална поставка садржи копије докумената, репродукције фотографија и неколико оригиналних експоната везаних за устанички период. Један део конака има очуван аутентични амбијент, огњиште са делом покућства и зидану каљеву пећ.

 

.

.