Еко село Коштунићи

kuca-zivojina-misica

СТРУГАНИК-РОДНА КУЋА ЖИВОЈИНА МИШИЋА
Кућа војводе Живојина Мишића је, после реконструкције извршене 1977., постала меморијални комплекс са поставком из два дела – историјског и етнолошког. У кући војводе Мишића хронолошки су приказани његово порекло, детињство и школовање, историјат породице Мишић, његова војна каријера и признања за допринос војној науци.

ЖИВОЈИН МИШИЋ (19. 01. 1855. – 20. 01. 1921.) је рођен у Струганику од оца Радована и мајке Анђелије (девојачко Дамјановић из КОШТУНИЋА). Имали су тринаесторо деце (само две девојчице) а Живојин је био тринаесто дете. Гимназију је завршио у Крагујевцу (два од шест разреда у Првој београдској), а 1974. године је примљен у Војну академију. Завршио је и стрељачку школу у Аустроугарској. Током своје богате војне каријере био је и врло успешан профессор на Војној академији за предмет Стратегија. Учествовао је у свим ратовима које је Србија водила у периоду од 1876. до 1918. године.

Пред Балканске ратове био је помоћник начелника штаба Врховне команде генерала Радомира Путника, са којим је разрадио план операција против Турске и план за одбрану земље од аустроугарске агресије. Уз Радомира Путника, Степу Степановића и Петра Бојовића, творац је српске војне доктрине.

За победу у кумановском боју унапредјен је у чин генерала. Пред Први светски рат, у одсуству оболелог војводе Путника, заједно са генералом Степом Степановићем, разрадио је планове за дејства српских трупа, по којима су остварене велике победе српске војске на Церу и Колубари. Победом аустроугарске војске у борби на Колубари извојевао је највећу победу српске војске у историји. За ту победу добио је највиши чин у српској војсци – чин војводе. Живојин Мишић је најталентованији и најславнији војвода и војсковођа српске војске.

После завршеног рата 1918.године постављен за нечелника Генерлаштаба. Пред крај живота лечио се у Француској, која му је пружила гостопримство достојно великана. Умро је 20.01.1921. године у Београду.

Струганик је познат и по мајданима из којих се вади плочасти кредни камен изузетне отпорности и чврстине. Њиме се облажу и зидају фасаде, унутрашни зидови, камини, чесме, фонтане, стазе и тргови. Један део Бечке опере је обложен струганичким каменом!

.

.